ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ БЕЗ МАЈСТОРА: Ужице диже споменик Мићи Петровићу

Објављено: среда, 19 фебруар 2020 10:04

Био је мајстор над мајсторима трубе, а говорио је да је његово село Дубоко центар света...

БИО је најбољи српски трубач, мајстор над мајсторима, поносно је истицао да су Ужице и његово село Дубоко центар света ако су очи којима гледамо добре и ако знамо да "сопствено двориште" негујемо, чак и кад смо кадри да свет својим талентом и умећем освајамо. Ужице ће се одужити легенди наше музике, на атрактивном старом ужичком раскршћу - на Ракијској пијаци, ускоро ће бити постављен бронзани споменик Миловану Мићу Петровићу (1961-2000), као дирљив подсетник на великана чији је инструмент постао заштитни знак непобедивог српског духа.

Тамо где је чувени Мићо Петровић стао, а отишао је прерано у 39 години, наставио је његов син Дејан. Наследник трубачког трона отишао је корак даље. Звук трубе приближио је свим генерацијама. Нашао је, заједно са момцима из свог оркестра кључ, у коме се "наша музика" лако "сели" у сва срца и на све светске меридијане.

- Осећам велики понос, срце ми је испуњено, јер видим да људи не заборављају. Мислим да мој отац јесте заслужио ову почаст. У музичком смислу познато је ко је он био, али је једнако важно то што је светом са њим путовао добар глас о Србији, о Ужицу и селу Дубоко - каже нам Дејан Петровић, најпознатији српски трубач, својевремено најмлађи власник "мајсторског писма" и власних чувених "Златних труба". - Човек и његово дело живе све док траје сећање. Зато осећам велику захвалност према свима који су допринели да споменик мом оцу осване на тако лепом и за Ужичане важном месту.

Сазнали смо и то да ће бронзана скулптура најбољег српског трубача бити висока 250 центиметара, са степеништем и гранитним постаментом биће нешто виша од четири метра. Ужице је град, захваљујући чувеним оркестрима, препознатљив као престоница српске трубе. Израду и постављање споменика иницирали су Удружење Ужичана у Београду, Удружење српских домаћина, Етно-удружење "Завичај", чувени трубачи Милован Бабић и Бошко Остојић... У Градској кући нам кажу, да ће званична одлука о постављању споменика бити донета на наредној седници ужичке Скупштине. 

Мића Петровића данас памтимо као краља српске трубе, али је свакодневица уз њега, а то је била привилегија Ужичана. У земљи најсуровијих подела, у тешким временима, његов дух је знао како да помири народну ношњу и свечано одело, спајао је традицију и дух модерног времена, стварао је простор духа у коме се свако од нас добро осећа. Зато ће споменик трубачу, постављен на једној од ужичких жила куцавица, бити стални подсетник на пролазност невоља и ведрину која долази за њима. Ова ведрина чује се из труба његових синова и из звука бројних оркестара који су настали тако што их је Мићо Петровић "заразио" музиком коју данас препознајемо као српску.

КУЋА НА ОЧЕВОМ ТЕМЕЉУ

У КУЋИ Петровића, труба траје четири генерације. Свирали су овај инструмент прадеда Дејана Петровића Танасије, деда Данило, отац Мићо... Те 2000. године кад је Мићо отишао, Дејан је имао 14 година, али је већ увелико био на очевом трагу.

- Имао сам осам година кад сам добио прву трубу. Увек се знало, ако су оцене лоше, нема музике. Она изрека "ред, рад и дисциплина" за мене никада није била фраза већ мото - објашњава Дејан. - данас, када видим шта сам урадио са сопственим оркестром, морам бити срећан: пропутовали смо пола света, упознали смо изузетне људе који су обогатили наше животе, наступамо на престижним местима, а иза свега тога је јак темељ који је поставио мој отац.

 

Извор: Новости